Odlazak u dolinu Theth u albanskim Prokletijama postaje nam redovna tura svake godine, ali bez obzira na učestalost, osjećaj zadovoljstva ne jenjava i jednakim žarom radujemo se svakom novom odlasku i novootkrivenoj stazi. Ovog puta cilj nam je bio udaljeni vrh Maja Kakinjes.
Planina: Prokletije;
Datum: 8-12.08.2014.;
Rute: subota: Theth-Fuse Denelit-Maja Kakinjes 2359 mnv i Maja e Drenit 2071 mnv
Nedelja: Theht-ćafa Valbona
Ekipa: Igor Stojović, Branko Božović, Zagorka Malinić, Boris Čelebić;
U petak smo krenuli iz Podgorice za Theth, put koji je nekad bio noćna mora, sad je u solidnom stanju i regularno se ide malim kolima, preko ćafe Tores. Trebalo nam je oko 3 sata lagane vožnje.
U subotu smo ustali rano i krenuli markiranom stazom ka katunu Fuše e Denelit, a potom nemarkiranom ali jasno vidljivom stazom ka sedlu u pravcu Curaj Eperma. Sa prevoja smo skrenuli desno i držali smo se lijeve strane planine i brzo dobijali na visini. Igor, Zagorka i Branko otišli su na vrh Maja Drenit, a ja produžio grebenom do Maja Kakinjes. Posle 4 sata i 15 minuta penjanja bio sam na višem, lijevom vrhu (bliži Curaju) koji je od obližnjeg desnog viši 50 m. Prelaz izmedju njih je nezgodan zbog ogromnih škrapa. Od Drenita do Kakinjesa dolazi se grebenom koji je u jednom dijelu uzak i stjenovit i traži veliki oprez. Posle grebena dolazi se na prevoj kuda vodi staza i postoji drveni krst, kojeg Albanci stavljaju na svakoj bitnijoj raskrsnici ili kod izvora vode. Dalje sam se kretao tragovima i slabim kozjim stazama do prevoja izmedju dva vrha Kakinjes. Sa prevoja, nekih 70-100 metara do vrha su zahtjevni zbog penjanja uz strmu i krušljivu stijenu, prekrivenu odlomljenim kamenjem. U povratku sam peo Maja e Drenit i pridružio se ekipi koja me čekala kod smeta iz kojeg je Stojo jedva izvukao komad leda za hlađenje piva. Povratak u kamp zbog vrućine je bio izuzetno naporan i u kamp smo stigli vidno umorni, ali to nas nije omelo da svratimo na pivo.
U nedelju smo išli od sela Theth do ćafa Valbona, za što nam je trebalo nekih 3 sata. Dan je bio nevjerovatno vruć i loš za hodanje. Pogled sa ćafe je prelijep, pokušavao sam naći prolaz na Bošit ali mi ta ideja sa ćafe djeluje baš teško, mada sam čuo da na nekim albanskim mapama postoji ucrtana ruta. U povratku smo opet svratili na pivo i dok sam gledao kartu i padine koje vodi ka Bošitu, rodila se ideja da se Bošit ipak proba sa desne strane ali ne sa Fuša Denelit već jedne ćafe koja je bliže Bošitu i dolazi na veću visinu.
Stojo je usput ubrao punu kesu lisičarki i vrgnja tako da smo noć proveli u spremanju hrane i degustaciji Crmničkog Barika, Cabarneta i Vranca.
U ponedeljak lagano ustajanje, pakovanje i povratak istim putem za Podgoricu uz svrtanje u Vitoja, odmah poslije Božaja, na kupanje i kuvanu krtolu sa kobasicama.
Boris Čelebić
Maja Kakinjes 2359 m (8.-12.08.2014)
