PROKLETIJE predstavljaju jedan od naimpresivnijih planinskih masiva Crne Gore. Masiv Prokletija prostire se na tri teritorije – crnogorskoj, srpskoj (Kosovo) i albanskoj. Prokletije se odnose na 40 planinskih venaca između ravnice Zete, reke Drim, Plavsko-Gusinjskih Prokletija, Komova i Bjelasice, pa sve do Kučkih Planina tj. Žijova.
Crnogorske Prokletije prostiru se na otprilike 250 kvadratnih kilometara i šire se od Skadra do Bogićevice, na granici sa Kosovom. Planinski masiv crnogorskih Prokletija omeđen je rekama Cijevna, Lim i Ibar. Na severu, Prokletije počinju od planinskih venaca planina Visitor, Goleš, Greben i Zeletin.
Prokletije u Crnoj Gori se pre svega odnose na planinske vrhove koji se uzdižu iznad dve prelepe i impresivne doline koje se nalaze u blizini gradića Gusinja pored grada Plava. Prva dolina zove se Grbaja (Grebaje) iznad koje se uzdižu impresivni vrhovi Karanfil, Očnjak, Forca, Karanfili Ljuljaševića, Volušnica, Vojuša… Druga dolina zove se Ropojana koja počinje od sela Vusanje i vodi prema graničnom kamenu između Crne Gore i Albanije i zatim prema centralnom masivu najviših vrhova Prokletija lociranih u Albaniji.
Vrhovi crnogorskih Prokletija prevazilaze visinu od 2500 m, dok se doline ispod njih nalaze na otprilike 1000 m nadmorske visine, što znači da razlika između dolina i vrhova iznosi oko 1500 m, što Prokletijama daje veoma impresivan izgled. Prokletije se odlikuju strmim stenovitim vrhovima koji se naglo vertikalno uzdižu iznad uskih dolina zasečenih između njih. Masiv Prokletija je dobro izmarkiran, tako da je moguće izvesti uspone na većinu najpoznatijih vrhova.
Što se vrhova tiče, najatraktivniji vrhovi za uspon u crnogorskim Prokletijama su vrhovi Karanfil i Očnjak iznad doline Grbaje, kao i Rosni Vrh-Maja Rosit i Kolac-Kolata koji se penju iz sela Vusanje, sa početka doline Ropojane.
