Prelijepi novembarski dani natjerali su nas da odmorimo malo od radova na domu na Maganiku i vratimo se planinarenju. U petak veče krećemo za Štavnu planirajući spavanje u šatoru, ali kako smo se čuli sa Vladetom Ćulafićem ta ideja je postala nemoguća. Zapalili smo vatru ispred njegove vikendice na Kobil dolu i čekali da dodje nastavljajući druženje do kasno.
Planine: Komovi i Umovi
Vrhovi: Vasojevićki, Bavani, Kučki
Ekipa: Sky running Serbia, PSK Komovi, PK Visokogorci
Datum: 02-04.11.2018.g.
Sjutra ujutro oko 7 nalazimo se sa Duškom Mrdakom, Markom Nikolićem i njegovom ekipom i krećemo na Vasojevićki. Za oko sat i po smo bili na vrhu, kratak odmor i krećemo ka Bavanima. Prelaz ka Bavanima je zahtjevan, ima dosta spuštanja i penjenja i kretanja po siparu i krušljivom terenu sa dosta lako pokretnog kamenja. Kako sam išao prvi često sam morao izbjegavati kamenje. Popeli smo se na jedan od vrhova Bavana koji je bliži Međukomlju i na kojem je naslagana kupa kamenja. Sa Bavana do Međukomlja spuštili smo se prilično strmim, ali za skijanje na petama, vrhunskim siparom. Nastavljamo uspon ka Komu Kučkom, a dio ekipe se vraća regularnom stazom ka Štavni. Za povratak biramo varijantu preko Ljubana i opet uživamo u spuštanju preko sipara, ruku na srce na ovoj turi ih je i previše. Ligamenti na koljenima i skočnim zglobovima su upaljeni, a i mi pirlično umorni. Marko Rešetar je preskakutao svaki sipar i raspada se nizbrdo, ali uzbrdo i dalje dobro grabi. U povratku odustajemo od penjanja na Ljevorečki zbog kratkog dana i odlučujemo se da ne idemo stazom preko Međukomlja, već se spuštamo na Ljubašticu i krećemo uzbrdo ka Štavni što nam je prilično teško padalo. Na Štavni se pozdravljamo sa ekipom, malo oporavljamo kod Vladete, kod kojeg su radovi uveliko u toku i nastavljamo aktivnosti kod Mikše koji je takođe graditeljski nastrojen. Pomagali smo mu da izlije ploču od budućeg restorana.
U nedelju ujutro kafa i rakija ispred Vladetine kolibe na Kobil dolu uz nezaboravni pogled na Komove. Toliko je bio lijep pogled da smo morali popiti još po koju. Nekako krenusmo oko 9 i svratismo u Bjanku da se pozdravimo sa ekipom. Nakon Toga kolima do Vučja i uspon na Umove. Uživali smo u jednom od najljepših pogleda u Crnoj Gori i raspalili talandaru iznad Mioske, i uz hladno pivo i roštilj ispratili zadnje zrake sunca za taj dan.
