Tradicionalno, na Veliki petak penjemo najviši vrh u masivu BMV (Bioč, Maglić, Volujak). Izuzetak nije bila ni ova godina. Iako ova prva polovina aprila nije naklonjena planinarima, ipak se stvorio prozor bez padavina, tačno u petak, što je bilo dovoljno da se tradicija nastavi…
Planina: Bioč;
Datum: Veliki petak, 13.04.2012;
Vrh: Veliki Vitao 2397 mnv;
Savladana visinska razlika: 1370 m (ukupan uspon, sa gubljenjem visine 1442 m)
Trajanje uspona: 4,14 h;
Trajanje ture: 7,30 h;
Uspon izveli: Marija, Đaja, Zoran, Boris i Milan;
U četvrtak veče ekipa stiže u selo Stabna. Zbog obaveza na Žabljaku ja kasnim i u Stabna stižem tek oko 23 h. Smještamo se kod Obrena Radojičića. Noć je vedra, ali nije previše hladno. Dogovaramo ustajanje u 4 h. Pošto sam sa domaćinom ostao do 1 h, od spavanja skoro da mi nije preostalo ništa.
Krećemo tačno u 5 h. Ovog puta autom se penjemo do gornjeg sela, do kuća Kandića, i tako izbjegavamo dosadni dio puta asfaltom i makadamom i skraćujemo uspon za nekih 300 m visinskih. Staza kroz šumu je blatnjava i otežava hodanje, ali napredujemo prilično brzo. Ove godine ekipa je malobrojnija jer nam se nisu priključili drugari iz PD Piva.
Izlazimo na katun i konstatujemo da snijega ima samo u udolinama, ali sa dobijanjem na visini kopnih djelova je sve manje. Radujemo se činjenici da je snijeg tvrd i da se ne propada. U zoni odakle se vidi naš današnji cilj, ostaju Marija i Đaja da doručkuju, mi nastavljamo dalje bez pauze. Sa visinom imamo problem sa vjetrom i hladnoćom, nimalo prijatan osjećaj. Za razliku od prošle godine kada smo traverzirali od Srednjeg Vitla, ovog puta penjemo gotovo direktno prema Velikom. Kao i uvijek na samom vrhu je ogromna streha pa moramo procjenjivati koliko je bezbjedno zauzeti poziciju za fotografisanje. Na vrhu smo u 9,15 h. Iako je pogled na okolne planine fantastičan, ne zadržavamo se puno jer je mnogo hladno. Spuštamo se istom stazom, srećemo dvojac koji nastavlja prema vrhu. Mi, u podnožju, u zavjetrini doručkujemo, ali kako je hladno i ruke mrznu, odlučujemo da ne čekamo Mariju i Đaju već nastavjamo spuštanje. Ono što zajednički konstatujemo je činjenica da, iako je ovo prilično naporna tura zbog veleke visinske razlike i distance, nama pada kao lagani trening. Zadavoljni smo nivoom forme koju tempiramo za majsku ekspediciju na najviši vrh SAD-a.
Na početak današnjeg uspona u selo Stabna stižemo u 12,30 h, pola sata kasnije i ostatak ekipe. Dakle, ukupno trajanje ture je bilo 7,30 sati za razliku od prošle godine kada nam je za savladavanje, u sličnim uslovima, ovog uspona trebalo 9,45 h.
U Plužinama, uz pivo i analizu uspona, družimo se sa Draganom Radoičićem. Sa Babljeg zuba stiže vijest da je tandem Dragan-Rašo popeo ovaj vrh čuvenim kuloarom…
Milan Radović
