Greškom administratora sajta, izvještaj sa vikend ture u pograničnom dijelu Prokletija je zaboravljen. Izvinjavamo se autoru, ispravljamo grešku i evo tog izvještaja:
DATUM: 27.09.2013.-29.09.2013.;
PLANINA: Prokletije;
VRHOVI: Marljules 2188 m, Maja Madhe 2195 m, Planinica 2153 m, Kurlaj 1957 m;
EKIPA: Boris Čelebić, Ivan Femić i Filip Roganović;
Vremenska prognoza je bila obećavajuća tako da smo riješili da vikend provedemo u planini i posjetimo vrh u albanskom dijelu Prokletija.
U petak oko 16h okupljamo se kod Volija na Starom aerodromu i tu obavljamo kupovinu namirnica za vikend. Zatim sipamo gorivo na obližnjoj benzinskoj pumpi i krećemo putem koji vodi do Veruše. Asfalt je dobar ali veliki broj krivina čini vožnju veoma napornom. Prolazimo Verušu i nakon 10-ak kilometara skrećemo desno u selo Opasanica. U početku je neki solidno očuvani asfalt, ali kasnije prelazimo na makadamski put koji nije preporučljiv za malo auto. Nakon vožnje od nekih 50-ak minuta, dolazimo do katuna Bindža. Još uvijek je bio dan tako da se pružao odličan pogled na ogroman masiv Prokletija. Boris odlazi kolima za drva i koprive, a Fema i ja tražimo odgovarajuće mjesto kako bi raširili šator. Po povratku, Boris nalaže vatru i počinje sa spremanjem čorbe od kopriva, na svoj način. Za to vrijeme, nas dvojica uživamo u sutonu i pogledima koji se pružaju sa ovog prelijepog katuna. U neko doba nam Boris saopštava da je čorba spremna. Bila je preukusna, ali dosta jaka, tako da nas je baš zasitila. Odlučujemo da idemo na spavanje iako je bilo veoma rano (oko 21h). Međutim, čekao nas je dug i naporan dan…
U subotu ustajemo oko 6h. Pijemo kafu i čaj, doručkujemo, a zatim pakujemo stvari koje su nam potrebne za uspon. Oko 7h krećemo sa katuna Bindža prema katunu Crna Gora. Usput sipamo vodu. Nakon malih poteškoća nalazimo stazu. Posle nešto više od 1h hoda, dolazimo do napuštenog katuna i odatle kreće malo strmiji teren. Nedugo zatim, stižemo ispod Marljulesa. Boris i Fema su ga već peli, ali na moju inicijativu sva trojica krećemo prema vrhu. Nakon kraćeg vremena izlazimo na vrh. Pogled koji se pružao bio je fantastičan. Vidjeli smo cijeli greben, koji je trebalo preći kako bi došli do maja Madhea, našeg današnjeg cilja. Na vrhu pravimo fotografiju i krećemo. Brzo se spuštamo i grebenom, polako ali sigurno, napredujemo prema maja Madheu. Treba naglasiti da su stijene veoma krušljive i skoro da nema sigurnih hvatova. Oko 11h stižemo na vrh. Pravimo veću pauzu kako bi jeli i uživali u planinskim masivima koji nas okružuju. Odjednom, oblaci se pojavljuju niotkuda i Boris predlaže da se krene. Pakujemo se i krećemo.
Nakon 20-ak minuta hoda stižemo do grebena. Prelazimo ga i dolazimo na travnati dio kojim se veoma brzo spuštamo do napuštenog katuna. Pravimo malu pauzu kako bi se osvežili i nakon nekoliko minuta krećemo prema kampu. Napredujemo veoma dobro i relativno brzo stižemo kod auta. Vadimo stolice i podmetače, otvaramo pivo i prepričavamo utiske sa današnje ture. U neko doba, Boris ponovo sprema čorbu od kopriva. Jedemo i nastavljamo da uživamo u pogledima na Kurlaj, Vilu… Ubrzo pada mrak . Kod vatre se družimo neko vrijeme, a zatim odlazimo na spavanje. U šatoru se dogovaramo da, ako nas vrijeme posluži, napravimo uspone na Planinicu i Kurlaj.
U nedelju se budimo oko 8h i zatičemo vrijeme koje ne obećava. Međutim, nakon kafe, čaja i doručka, ipak odlučujemo da krenemo prema Planinici. Vrijeme je bilo veoma loše, sa mnogo oblaka i jakim vjetrom. Za 40-ak minuta izlazimo na vrh, ali se zbog lošeg vremena ne zadržavamo već odmah krećemo nazad. Stižemo kod kola i sa već spakovanim stvarima krećemo prema Kurlaju. Parkiramo se na katunu, u podnožju planine. Krećemo prema vrhu i na putu do gore nailazimo na puno borovnica. Malo se penjemo, malo jedemo i nakon 30-ak minuta izlazimo na vrh. Po izlasku primjećujemo da to nije najveći vrh i grebenom krećemo na veći. Fema odlučuje da tu razdaljinu istrči dok Boris i ja nastavljamo ubrzanim hodanjem. Na vrhu pravimo zajedničku fotografiju, a zatim krećemo prema autu. U povratku sakupljamo veliki broj gljiva, koje je Boris odnio kod Stoja, kako bi provjerio jesu li jestive ili ne.
Pakujemo se, krećemo i u Podgoricu stižemo oko 13h, veoma zadovoljni vikendom koji je za nama. Do sledećeg puta…
Filip Roganović
Maja Madhe, septembar 2013
