O kanjonu Nevidio je, čini se, sve rečeno. Ali, koliko god pročitali zapisa o ovom spektakularnom dijelu crnogorske prirode, on se ne može doživljeti i ne može se spoznati, čak ni naslutiti njegova ljepota bez prolaska kroz kanjon. Zato, naša preporuka svima koji uživaju u prirodi i kojima je priroda inspiracija: angažujte nogog vodiča, na primer iz našeg kluba, dogovorite termin i pravac Nevidio. Da ne ostane „nevidio“ za vas već vidio, i uživao… Evo kratkog zapisa sa naše redovne ture kroz ovaj kanjon koju smo iskoristili da provedemo 6 mladih ljudi iz Podgorice.
Datum: nedelja, 07. Avgust 2011.
Kanjon: Nevidio;
Vrijeme prolaska: 3,15 h;
Učesnici: Jelena Petković, Marko Rešetar, Zoran Prljević, Darko Ćeranić, Milan Radović;
Vodiči: Darko Ćeranić i Zoran Prljević;
U subotu veče sa Durmitora stižemo Tanja, moja Jelena i ja u Komarnicu gdje neposredno pred ulazom u kanjon podižemo šator. U blizini je veliki broj džipova neke franscuske organizacije čiji članovi uživaju u divljoj ljepoti Crne Gore. Tu su i mnogi šatori planinara, kampera… Srećemo našeg prijatelja Tiha, predsjednika PD Radnički iz Beograda koji je doveo grupu planinara za prolaz kroz kanjon i uspon na vrhove Durmitora. Umorni od uspona na Bobotov kuk, Jelena, Tanja i ja brzo tonemo u san uz ljekoviti žubor vode Komarnice.
U nedelju od ranog jutra gužva na parkingu. Dolaze grupe turista koji uz pomoć vodiča žele da uživaju u ljepotama nadaleko čuvenog kanjona. Oko 11 h sa Žabljaka stiže šestočlana grupa Jeleninih prijatelja, Podgoričana koje ćemo provesti kroz kanjon. Malo zatim iz Podgorice stižu: Jelena, Zoran, Marko i Ćero. Dijele se neopreni, svima se žuri da što prije krenu u avanturu zvanu Nevidio. U bazenu ispred ulaza u kanjon pravimo poslednje pripreme, slušamo brifing vodiča, pravimo zajedničke fotografije i krećemo. Na čelu Ćero, Zoran cirkuliše čas na čelo čas pozadi kako bi kamerom napravio što bolje kadrove, ja na začelju pazim da se grupa održava u nevelikom razmaku. Iako, osim naših članova, grupu čine ljudi koji nemaju iskustva u prolasku kroz kanjone, napredujemo dobro bez velikih zadržavanja. Čini se da je vode više nego što je to uobičajeno za ovo doba godine, ali, to prolazak kroz kanjon čini još atraktivnijim. Na skokovima članovi grupe se ne premišljaju puno, svi skaču, tako da uže gotovo i nije trebalo. Marko, po običaju, izvodi vratolomije, salta, skače na glavu… I njemu je ovo premijerni prolazak kroz ovaj kanjon, a već je prošao kroz tehnički znatno zahtjevnije kanjone.
Bez ikakvih problema, na izlaz iz kanjona stižemo za prilično dobrih 3,15 h. Zoran nas iznenađuje pivom, sokovima, čokoladicama… Malo je reći da se zadovoljstvo očitava sa umornih i pomalo pomodrelih lica. Oduševljenje ne skrivaju naši prijatelji koji su po prvi put ovdje. Njihova priča u društvima u kojima se kreću će sigurno motivisati još mladih ljudi da krenu u avanturu. Broj ljudi koji su uživali u jedinstvenim slikama kanjona svakim danom postaje sve veći. Ako poželite da i vi budete dio privilegovanih, vaše je samo da nas kontaktirate… Ne razmišljajte o strahu jer on nestaje već pri prvim slikama na samom početku kanjona. Adrenalin čini svoje. Probajte.
Milan Radović
