Dečiji tabor Maganik 23. – 25.09.
Već treću godinu za redom organizujemo Dečiji tabor pod sloganom – priroda te zove u avanture nove! Ideja nam je od početka bila da deci približimo prirodu i da decu okupimo na jednom nama posebnom mestu,gde smo i sami proveli dosta vremena, u odrastanju i stvaranju, gde smo utkali mnogo ljubavi i sami upoznali mnoge divne ljude.
Svima nama odraslima je priroda i płanina donela puno toga lepog i dobrog. Osim rekreacije i relaksacije, uvek nam najjači utisak ostave nova poznanstva i nezaboravna druženja. Takav način života želimo da pokažemo i deci i roditeljima koji prirodu vide kao mesto gde će da se povežu pre svega sa svojom, a onda i sa drugom decom i roditeljima sličnih interesovanja. Da pružimo priliku onima koji baš ovde vide mogućnost da po prvi put prespavaju u šatoru ili u planinarskom domu, da pričaju deci priče oko logorske vatre i da proučavaju zvezde, razne biljčice, ili bubice koje su oko nas.
Do sada nam je uvek bilo lepo, uvek smo pored starih drugara imali i nove, koji su bili prošle godine pa su odavno u svoje kalendare društvenih aktivnosti zabeležii i naš događaj, ali i nove, koji su radoznali i otvoreni dali šansu jednom novom mestu i jednom pomalo egzotičnom druženju.
Kažem egzotičnom – pre svega jer je sam put do planinarskog doma pomalo nepristupačan za auto koji nije terenski, pa se uvek i pored planirane šetnje makadamskim putem, najveći broj dece, a i odraslih, rasporedi u džip ili kamion. Prvi grohoti smeha i prve razmenjene šale već tu nastaju, na tih 20tak minuta makadamskog puta, gde se svi kao “krompiri” truckaju, smeju i pevaju.
Dolazak do našeg planinarskog doma, i postavljanje šatora za ekipu koja spava napolju ili biranje mesta u domu za one koji su odabrali noćenje unutra, poseban je doživljaj.
Neko već kreće da loži logorsku vatru, neko priprema večeru, svi kao mali vredni mravi nađu za sebe neki “poslić” oko raspremanja, i adaptacije na novo okruženje. Upoznajemo se svi međusobno, ali i sa domom, infrastrukturom, i malim pravilima koja su nam neophodna da bi sve bilo i bezbedno i lepo.
Sledi večera, i igranje u prostoru oko doma, i oko logorske vatre. Deca najbolje znaju kuda mogu da se kreću i koliko da se udaljavaju, u naredna dva dana sami će upoznati obronke šume i u zavisnosti od svojih godina i radoznalosti zaviriti u svaki žbun ili okolnu stenu. Na vidikovac mogu samo sa roditljima, neki su to zapamtili od prošle godine – to je mesto odakle se vide mnoge visoke planine i vrhovi ali i odakle se może poslati poruka ili javiti drugarima i roditeljima koji nisu tu.
Subota je dan za šetnju, pridružuje se još drugara koji prethodni dan nisu mogli doći i ide se do obližnjeg katuna Poljana. Setnja se nastavlja makadamskim putem od doma, uzbrdice su blage, i šetnja nije zahtevna. Deca su ove godine stigla brze nego prethodnih godina, nasi mali drugari planinari su već malo i porasli i sve više uživaju u šetnji. Nije tajna – na katunu nas čekaju gostoprimljivi domaćini sa puno krofni i mekika, slatkih i slanih. Osveženje i okrepa, po ipak toplom avgustovskom danu, uvek je dobro došla. Deca se upoznaju sa životom u katunu, uživaju u posmatranju domaćih životinja koje ovde žive nekako slobodno. Ne žurimo nazad, hoćemo da se ispričamo sa domaćinima, da pomazimo macu, pile, ili jagnje.
Nekoliko starijih i iskusnijih drugara je imalo priliku da nastavi šetnju do Međeđeg vrha, odakle su se vratili u popodnevnim satima, umorni ali i puni prelepih utisaka.
Ostatak grupe se vratio polako istim putem do doma, gde su se svi odmah rastrčali po livadi, osmislili igre, zavirili u takozvano “jezero” gde su deca naprave svoju oazu. Igrali su se tu kraljevstva, izgradili su nekakve bedeme, i udružili se, podelili uloge, i kažu odraslima – ovo je naše mesto.
Odrasli su se osvežili, ispružili u hladovini i zavirili u kazan iz koga se širio miris pasulja koji se vec par sati krčkao. Zajednički ručak je još jedan od posebno lepih događaja, gde do izražaja opet dolaze zajedništvo i saradnja, deca se takmiče ko će više pojesti, a odrasli se raduju i onoj kafici ili dremci nakon ručka.
Slobodno vreme, bez mnogo definisanih sadržaja je ono što nam svima treba i prija, i deci i odraslima. Po dolasku ekipe sa Međeđeg vrha sledi opet radovanje, razmena utisaka i novo igranje.
Još jedno veče oko vatre, mnogi su sada već opušteniji i upoznatiji sa prostorom, oni malo stariji i pažljiviji rado ubace po neko drvo i učestvuju u održavanju vatre.
Poseban događaj je bio i karaoke, gde su nas deca zaista oduševila svojim talentima i umećem. Ptičice su imale tu čast da čuju predivne glasove naših drugara.
Ni nedelja nije bila sasvim običan dan, jer smo slobodno vreme koje ostavlja prostor deci za improvizaciju i igru, upotpunili jednim za mnoge novim iskustvom – na obližnjoj steni smo postavili uže za penjanje i deca su imala priliku da se uz pomoć pojasa i užeta, obezbeđeni popnu na vrh i isto tako spuste. Naučili su neka osnovna pravila pre svega o bezbednosti a onda i o samom penjanju na stenu. Što je najvažnije . osetili su stenu pod prstima i nogama, uvideli koliko je važan oslonac, udaljenost od stene, položaj tela. Svi su bili strpljivi u čekanju svog reda, ohrabrivali i aplauzom nagrađivali one koji su već prošli.
Nakon toga opet zasluženi ručak, još malo igre, pakovanje, sređivanje kampa i polako pozdravljanje, prvo sa onima koji su nam dosli iz najudaljenijih krajeva – Beograda (neki čak i iz Nemačke).
Sredili smo kamp, zaključali dom, dobili pohvalu za urednost – to je upravo zbog toga što ovo mesto i privlači samo neke dobre i prirodi okrenute ljude.
Neki su odabrali da prošetaju makadamom do auta i kao nagradu se počastili kupinama i drenjinama pored puta. Ostatak se opet rasporedio u džip i kamion, sada su se već iskusno birala mesta.
Na kraju, da bi ovaj izveštaj zadovoljio formu jednog planinarskog izveštaja, moram da navedem i nekoliko brojki, ili podataka.
Mesto održavanja: Maganik, dom Đatlo, 1340mnv
Broj učesnika: 65 (35 dece + 30 odraslih)
Dužina ture do katuna Poljana: 1h i 15min uspon, silazak 45min, odmor na katunu 2h
Dužina ture do Međeđeg vrha: sa odmorima na katunu – oko 8h
Katun Poljana: 1600mnv
Međeđi vrh: 2139mnv
Zahvaljujem se svim učesnicima, vidimo se na sledećem taboru!
Marija Đajić
